Стручни рад Центра

Рад Центра за пружање бесплатне правне помоћи који је припремљен да се објави у Зборник радова за „Копаоничку школу природног права“, која ће се одржати на Копаонику у времену од 12.12.2010. године до 17.12.2010. године. Рад ће такођер бити изложен на V Савјетовању из грађанског права у организацији Удружења судија Републике Српске, а које ће се одржати на Јахорини у периоду од 20.10.2010. године до 23.10.2010. године.

БЕСПЛАТНА ПРАВНА ПОМОЋ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
Бања Лука, септембар 2010.

I. УВОД

Једно од основних начела Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода је начело заштите приступа правди, које између осталог подразумијева равноправност свих грађана у могућности приступа заштити својих права у свим поступцима, без обзира на њихове имовинске могућности.

Право на приступ суду – али и право на приступ другим тијелима и институцијама правосудног система (access to justice, право на приступ правосуђу) сматра се једним од најважнијих аспеката људског права на правично (поштено, fair) суђење – које је регулисано чл.6. Европске конвенције о заштитити људских права и основних слобода.

Као што се наглашава у више конвенција, право на приступ суду за све слојеве становништва, без обзира на имовинске и друге личне прилике и својства основа je сваког демократског друштва.

Успостављање система пружања правне помоћи за слојеве становништва који нису у могућности економски сносити трошкове вођења поступака, одређено је као један о темељних предуслова за остварење права на приступ правосуђу, а тиме и поштовања Европске конвенције. Такав систем пружања правне помоћи у себи обухвата не само право на помоћ у сношењу економских посљедица правног заступања у разним врстама судских и других поступака, већ и право на примјерену информацију и правни савјет.

Правна помоћ обухвата не само случајеве у којима су судионици у поступку потпуно онемогућени у плаћању трошкова поступка, већ и оне случајеве у којима је особа у могућности дјеломично предујмити или сносити те трошкове, али не и све издатке који настају у току остварења правне заштите. У таквим случајевима ослобађање од трошкова или пружање правне помоћи без наплате односи се на онај дио преко којега особа не би могла сносити трошкове без знатнијих тешкоћа. Јавно учешће у правном систему се обично означава као доступност правде. Ограничења јавног учешћа састоје се од различитих препрека које укључују високе судске таксе, замршена правна правила и поступке за остваривање права и слично. Ове препреке могу бити превладане на различите начине, укључујући поједностављивање одређених правних области, развијање праксе судова која је више оријентисана према корисницима, охрабривање алтернативних начина за рјешавање спорова, унапређивање правне писмености и подизање свести о правима. Поред тога, ефикасан приступ правди, посебно у европском контексту, често захтјева професионалну правну помоћ која је по правилу недоступна сиромашним слојевима становништва.

Једнак приступ судској заштити за све, није само питање обезбеђивања људских права, посебно процесних права пред судовима, већ је такође и средство за смањивање сиромаштва.

II. БЕСПЛАТНА ПРАВНА ПОМОЋ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Многе земље "експериментишу" или испробавају различите моделе пружања правне помоћи. Постоје успјешни пилот пројекти у Литванији и Бугарској. Пољска и Чешка Република прихватиле су од Уједињеног Краљевства институцију Бироа за саветовање грађана (ЦАБ) где бивши или активни адвокати пружају сиромашним грађанима бесплатне правне информације и основне савјете. Биро за савјетовање грађана служи у Великој Британији како за задовољавање основних правних потреба, тако и као «филтер» предмета за адвокате.

На тај начин, само компликоване предмете раде адвокати. У извјесном смислу, свако је задовољан, јер грађани добијају мноштво потребних информација или савјета, адвокати добијају у рад само озбиљне предмете и штеде време, а судови добијају укупно мањи број предмета.

На жалост примјена овог модела није била могућа у Босни и Херцеговини, односно у Републици Српској (РС). Велики изазов у овој области је пронаћи цјеловит систем који обезбјеђује минимум једнакости пред законом за све грађане БиХ односно РС, док је истовремено флексибилан и задовољава различите локалне потребе и захтјеве, те одржив у оквиру постојећих буџетских ограничења за сектор правде. Не постоји јединствен модел најбоље међународне праксе која се односи на бесплатну правну помоћ а који би се могао директно примијенити у Републици Српској.

У Републици Српској дјелују општинске правне помоћи. Наиме, ради се о канцеларијама које су по правилу организоване у оквиру Одјељења за Општу управу општина или градова, а које се баве  састављањем поднесака (тужбе, приједлози, жалбе, приговори, разне представке, захтјеви, састављање разних врста уговора и других исправа, осим уговора који се односе на некретнине) и пружањем усмених правних савјета, али не и заступањем на суду.

Процес доношења Закона о бесплатној правној помоћи у РС

Све такозване "старе" државе-чланице ЕУ имају одговарајуће прописе о пружању правне помоћи најсиромашнијим лицима у кривичним и грађанским предметима. Штавише, ЕУ је усвојила Директиву о доступности судске заштите у прекограничним грађанским споровима.

Имајући у виду да се правила из члана 6. Европске конвенције о  заштити људских права и основних слобода, морају регулисати домаћим законом, те узимајући у обзир да се велики број грађана Републике Српске налази у тешкој материјалној ситуацији и да нису у могућности да заштиту својих права остваре у поступцима који се воде пред судовима, на приједлог Владе односно Министра правде, Народна скупштина Републике Српске је донијела Закон о бесплатној правној помоћи  („Службеном гласнику Републике Српске“, број 120/08). На тај начин испуњене су обавезе Републике Српске, не само према грађанима, већ и према обавезама које Република Српска има у примјени Европске конвенције о  заштити људских права и основних слобода, а која је уграђена у правни систем Републике Српске.

Поред тога, закон подржава  препоруке Савјета министара Европске уније, који су поставили нивое пружања правне помоћи, а они почињу од основног, као што је давање правних савјета, до највишег нивоа као што је заступање на судовима.

У складу са наведеним законом основан је Центар за пружање бесплатне правне помоћи (у даљем тексту: Центар), који има статус Републичке управне организације а организационо се налази у саставу Министарства правде чије је сједиште у Бања Луци.

У циљу приближавања корисницима правне помоћи, као и ефикасног обављања послова, поред сједишта у Бањој Луци, Центар има и канцеларије у сједиштима Окружних судова Републике Српске и то: Бања Лука, Источно Сарајево, Требиње, Бијељина и Добој.

Закон о бесплатној правној помоћи (у даљем тексту Закон) примјењује се од 01.07.2009. године и њиме се прописују основи права и начела за остваривање бесплатне правне помоћи, као и облици остваривања правне помоћи, корисници правне помоћи, услови и начин њиховог остваривања, субјекти за пружање правне помоћи, надзор и управљање системом правне помоћи и финансирање као и контрола правне помоћи.

Центар пружа бесплатну правну помоћ заступања у поступцима пред судовима у Републици Српској, физичким лицима, која:

  • примају социјалну помоћ;
  • су незапослена, без других редовних примања или прихода;
  • су лошег имовног стања;
  • су корисници права на старосну и инвалидску пензију;
  • су са одузетом пословном способношћу и душевно обољела лица смјештена у здравствене установе;
  • су малољетна и без родитељског старања;
  • kојима је прије кратког времена у другом предмету утврђено право на додјелу правне помоћи под условом да сви приходи његовог породичног домаћинства не прелазе износ од 750,00 КМ у периоду од 6 мјесеци прије подношења захтјева.

Правна помоћ се, према Закону остварује као право на:

а) опште информације о правима и обавезама,

б) правни савјет и помоћ у попуњавању образаца,

в) правну помоћ у састављању свих врста писмена,

г) заступање на суду,

ђ) сачињавање апелација и

е) правну помоћ у поступцима мирног рјешавања спора (медијација).

О праву на опште информације о правима и обавезама, правне савјете и помоћ у попуњавању образаца имају сва лица без обзира на имовно стање.

Бесплатна правна помоћ заступања на суду пружа се корисницима правне помоћи у којима се остварују и штите њихова права и на закону засновани интереси, и то у слиједећим поступцима: парнични поступак,  прекршајни поступак, ванпарнични поступак,  извршни поступак и управни спор.

Корисник правне помоћи је свако физичко лице коме се пружа правна помоћ у складу с критеријумима утврђеним овим законом, а односи се на држављане Републике Српске и грађане Републике Српске као и друга физичка лица која се налазе на територији Републике Српске, а која се идентификују као угрожене категорије и физичка лица која се налазе на територији Републике Српске под међународном заштитом у складу с међународним стандардом, а нарочито избјеглице, лица под привременим прихватом, жртве трговине људима, а која нису у стању подмирити трошкове заступања.

Посебно истичемо да право на правну помоћ има свако лице без обзира на његово национално, односно етничко поријекло, расу, боју коже, језик, вјерско или политичко увјерење, пол, полни идентитет, сексуалну опредијељеност, здравствено стање, инвалидитет, држављанство, пребивалиште или друго лично својство.

Физичко лице стиче статус корисника правне помоћи ако испуњава финансијски критеријум, критеријум очигледне основаности и критеријум обавезности по другим законима и међународним конвенцијама.

Захтјев за остваривање права на правну помоћ подноси се Центру на прописаном обрасцу уз приложене доказе о испуњавању услова за правну помоћ. Подносилац захтјева одговара за тачност датих података.

О праву на правну помоћ одлучује Центар рјешењем без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана подношења захтјева. Рјешење о одобреној правној помоћи важи до правоснажно окончаног поступка. Сматрамо да би Закон о бесплатној правној помоћи требало допунити у погледу да се за поступке по ванредним правним лијековима на захтјев корисника правне помоћи доноси посебно рјешење, из разлога што има потребе а и захтјева корисника правне помоћи да их Центар заступа и у поступцима који се воде по ванредним правним лијековима а по садашњем законском рјешењу Центар нема овлаштење да кориснике правне помоћи заступа у поступцима по ванредним правним лијековима, сем сачињавања апелација које су наведене у Закону као један од облика остваривања правне помоћи.

Правна помоћ неће се одобрити подносиоцу захтјева ако:

  • се из самог захтјева доказа и чињеница на којима се заснива захтјев очигледно може закључити да је такав захтјев неоснован,
  • је ријеч о неоправданом вођењу поступка,
  • је ријеч о злоупотреби права на правну помоћ.

Сматра се да је у питању неоправдано вођење поступка када је подносилац захтјева у очигледном несразмјеру са стварним изгледом на успјех, као и када жели да води поступак ради постизања сврхе која је супротна нечелима поштења и морала, а да је ријеч о злоупотреби права на правну помоћ ако је подносилац захтјева дао нетачне податке о испуњавању критеријума предвиђених Законом.

Право заступања у судским поступцима имају запослени у Центру под сљедећим условима:

  • да су дипломирани правници
  • да имају положен правосудни испит
  • да имају најмање двије године радног искуства на правним пословима након положеног правосудног испита.

С обзиром да су судови у Републици Српској у предметима у којима су запослени Центра заступали кориснике правне помоћи одбијали да примјене тарифу о наградама и накнади трошкова за рад адвоката, код обрачуна трошкова поступка, па је Центар у складу са чланом 29. став 2. Закона о бесплатној правној помоћи сачинио нацрт Уредбе о јединственој тарифи за пружање бесплатне правне помоћи, коју треба да на приједлог Министарства правде Републике Српске да донесе Влада Републике Српске, из разлога што ће Центар по окончању поступка који се води пред Окружним и Основим судом тражити да се досуде трошкови поступка за пружене услуге од странке која није успјела у спору а који ће представљати приход буџета Републике Српске.

Остваривање права на  правну помоћ не односи се на:

  • поступке пред окружним привредним судовима и поступак регистрације привредних друштава,
  • поступак регистрације предузетничке дјелатности,
  • поступак регистрације удружења грађана или фондације,
  • поступке пред надлежним пореским органима,
  • поступке прибављања урбанистичке сагласности и грађевинске дозволе, као и друге правне радње у вези са грађењем и састављање приватних исправа и уговора.

Изузетно, у оправданим случајевима, када то налажу интереси правичности, надлежни орган може одобрити пружање правне помоћи и у случајевима који се воде пред окружним привредним судовима и у поступку регистрације привредних друштава.

Из разлога економичности и цјеловитог пружања правне помоћи, Центар је припремио и доставио Министарству правде Нацрт закона о допуни закона у кривичном поступку и Нацрт закона о измјенама закона о бесплатној правној помоћи, на даљу законску процедуру.

Наиме, Законом о кривичном поступку предвиђено je да кривични поступак у дијелу којим се право на одбрану обезбјеђује постављањем браниоца због слабог имовног стања осумњиченог или оптуженог, као и заступање оштећеног у кривичном поступку, имају адвокати чланови Адвокатске коморе Републике Српске, због чега се у наведеним нацртима закона предлаже да поред адвоката у кривичном поступку право на заступање имају и запослени у Центру.

III.  ЗАКЉУЧАК

Кључни фактори у повећавању једнаког приступа правди укључују подизање нивоа свијести у јавности о томе на који начин би сектор правде требао функционисати те како се може и како би се исти остварио. Помањкање опсежног система правне помоћи за кривичне и грађанске случајеве мора се унаприједити како би се обезбједило да економски статус не спутава способност појединаца да траже своја права пред законом.

Грађани и невладине организације све више захтијевају већу транспарентност и ефикасност од институција сектора правде. Комплексна организација управљања у земљи, у комбинацији са константно присутним фискалним ограничењима, чини систем подложним неједнакостима. Лоши општи економски услови такође пријете угрожавању способност појединаца и правних лица да обезбједе да се њихова грађанска и институционална права законски остварују пред институцијама у Републици Српској.

Право на приступ правосуђу (access to justice) једно је од основних људских права. Остваривање тога права умногоме овиси о доступности правне помоћи свим грађанима  без обзира на њихов социјално-економски статус. Стога је постојање ефикасног система бесплатне правне помоћи  у свакој земљи један од темељних гаранција остваривања људских права у свакодневном животу.

У Републици Српској отварањем Центра за пружање бесплатне правне помоћи правда је постала „ближа“ и оним којима се до тада чинила недостижном, а то су социјално угрожене категорије становништва.

Дана 01.07.2010.године Центар је  „обиљежио“ прву годишњицу од свог основања и рада, па се са сигурношћу може констатовати с обзиром да је правна помоћ пружена у 3.432 случаја, да је Центар испунио оне задатке због којих је и основан, те нема сумње да ће и убудуће, а надамо се и у још већем обиму и квалитетније, пружати корисницима Центра, бесплатну правну помоћ поготово ако се реализују приједлози Центра а који се односе на:

Доношење закона о допуни Закон о кривичном поступку и Закона о измјенама Закона о бесплатној правној помоћи, како би се запосленим у Центру омогућило да заступају кориснике бесплатне правне помоћи у кривичниом предметима

Доношење закона о измјенама и допунама Закона о бесплатној правној помоћи, како би се омогућило да запослени Центра заступају кориснике бесплатне шравне помоћи и након правоснажно окончаног судског поступка.

Реализацијом ових приједлога, Центар ће као услужни сервис проширити дјелокруг свог рада, а самим тим допринијети реализацији чл.6. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, те обезбиједити заштиту права свих грађана без обзира на њихов социјално-економски статус.

TOP